Dijana Perišić Vukobratović - Ćakulica

Ivan Grahovec - Hrvatska poplavila

Nađan Dumanić - Kod Svetog Petra

Ratko Maričić - Putokazi

_________________________

Aljoša Vuković - MALANGUL

Nisan pita ko je to, jer me njen seksualni život otprije nije interesira. Jedino moran priznati da san pretpostavlja kako se jedino taj tip na cilome svitu tako zove i da me to ime neodoljivo podsjeća na marangun pa san i osta takvog mišljenja da je to trogirski naziv za neku vrstu meštra. Prije neki dan, iša san se upoznati s njenon materon i prvi put, kako Bog zapovida, vidija Trogir. Stara jezgra Trogira stvarno je lipa i stvarno ima svoju čaroliju. Svaka od kamenih kuća priča neku priču, ali moja poveznica s Trogiron ipak nisu bile kamene kuće, nego brojne klape, slavuj Vinko Coce, brodogradilište i spiza. Zašto spiza? Zato šta san na klapskom koncertu na Drveniku kraj Trogira, prije par godina, izija najbolju večeru u životu, pravi raj za nepce. To je, zapravo, karakteristično za klape. Prvo se gradovi, mista i smotre pamte po tome di se najbolje pivalo, a posli kad počneš stariti i dobivati kile (a ja san ih, fala Bogu, ima i dvadeset viška), po spizi koju si ija tamo. Tako mi je Skradin bija asocijacija za zubatca, Tučepi za janjetinu... Ajme neću više nabrajati, jer mi je slina počela ići na usta. Iz tih mojih gurmanskih misli prikine me zvuk mobitela. Mater. Uvik bi me zvala kad bi se negdi maka, taman i pedeset kilometara dalje.

-   E, ma!

-   Jeste došli u Trogir?

-   Jesmo majko.

-   Molin te budi ozbiljan kad dođete kod žene i nemoj praviti pizdu od sebe. Nemoj molin te one tvoje Tetovo, na kurcu si mi ljetov'o i one sve druge, znaš ti dobro koje!

-    Neću majko pa nisan opet takvi redikul.

-     Ne znan ja ništa. – odgovori mater ki da mi ne viruje.

A, ako ćemo pravo, tribalo je i razumiti, jer san profesora kemije u srednjoj školi jedne godine pita:

-    Profesore koji je element Pb?

-    Olovo.

-    Na kurcu si mi bolov'o.

To me guštalo izbacivanja iz škole i polaganja ispita prid komisijon. Drugi put san zajeba svoju profesoricu iz solo-pivanja.

-   Profesorice, pozdravija vas je Vudrag.

-   Koji Vudrag?

-   Koji vas je na kurcu nosija u grad.

Taj put me nije izbacilo jer mi je profesorica bila ćaćina susjeda i igrali su se ki dica, ali otad san jon dospija na crnu listu.

Ulazimo u Teinu zgradu. Tipična dalmatinska, bez nekih velikih iznenađenja. Na zidu nacrtan mali kurac, lift daje po pišaki, a na plafonu tragovi od žvaka sa šibicama koje su se bacale i tako lipile, ostavljajući iza sebe crne krugove. Din-don. Mater u šlafroku otvara vrata. Pružan joj ruku.

-  Toni.

-   Rina, drago mi je. Ajde sedi momak, jesi za kavu?

-   Ne pijen van ja kavu, radi gastritisa. – kažen ja, malo sramežljivo.

-   Ajde šta si se smrza, osjećaj se ka da si u svojoj kući.

-   Fala van.

-   A jesi li možda za neki aperitiv prije ručka?

-   Neću, fala van. Alkohol mi baš ne paše.

-   Asti sto Tea, kojeg si ti ovo fratra dovela u kuću. Tako joj ni pokojni otac, moj Mate, nije moga okusit ni kavu ni alkohol. Samo voda i dikod sok. A ništa moj sinko, evo kokoš i kumpiri, samo šta se nisu ispekli. Gotovo je za deset minuti.

-   Super, baš san ogladnija.

-   E, tako te volin. – odgovori Rina s vidnim zadovoljstvon na licu.

Pogleda san na sat. Bilo je točno dvi i po ure. Bez obzira na upozorenja koja mi je izdala mater, proradija je moj zajebantski instinkt i nisan moga izdržati pa san priupita Teu:

-   Tea, koja je ura?

-   Evo, dvi i po. – ispali Tea ki iz topa.

-   Moj te pipo. – uzvratin ja i kretenski joj se nacerin u facu.

-   A tvoj je pipo u svakom slučaju. – prihvati sa smijon Rina moju zajebanciju.

Tea me samo prostriljala očima. Nije joj baš bilo drago. Šta joj ja tu mogu. Pa je l' mi njena mater rekla da se osjećan ki da san u svojoj kući ili nije?

Za par minuta došla je na stol ta, toliko željena, kokoš s kumpirima. Moran san paziti kako iden, jer san bija dosta lapoguzan na spizu i onda bi mi se znalo dogoditi, kad bi brzo ija, da mi sve teško padne na štumak. A bilo je stvarno iskušenje jer je žena majstorski ispekla. I koliko god neko mislija da je kokoš i kumpire lako ispeći, tu se gadno privarija. Ja san ih sto puta peka i nikad mi ovako nije ispalo.

Posli nekog vrimena, Rina se udari po čelu ki da je najgoru stvar napravila u životu i kaže:

-   Ajme Teić, zaboravila san iz frižidera doniti malangul i pome pa ti donesi.

Tea se digne sa stola, a mene oblije ladni znoj i promislin u sebi: „Oslobodi me Sveti Ante, šta je ovo, leglo kanibala? Nesuđenog zeta je ubila i stavila ga u frižider, a sad će i mene zatući.“

Tea se brzo vrati s terinon u kojoj su bili izrizani na fete, kukumari i pomidore. Pa mi je kamen sa srca. Znači, malangul je kukumar. Kad san pogleda Teu, kurvanjski se nasmijala i rekla:

-   A kad te nikad nije interesiralo šta je malangul.

Rina nas odmiri čudno s onin nevidljivin upitnikon iznad glave i nastavi s ručkon, zabijajući pinjur u „prvu ćerinu ljubav.“

 

(marangun – drvodjelac; terina – zdjela; pinjur – vilica)

________________________

Ivan Grahovec: (U RITMU DJEČJE PJESMICE)

Trump reče: "Carine spremam,

danas ih imam, sutra ih nemam.

Kineski zmaj je odmah uzvratio,

nije se nimalo Trumpa uplašio.

 

Čelik poskupio za tren oka,

Trump pod sobom jamu kopa.

Farmer zbunjeni, "koji je to vrag?"

umjesto jeftinije, skuplje je sad.

 

Auti malo gore, pa dole lete,

Europa gleda i zbraja štete.

"Hoće li carine preživjet ovo čudo?"

cijeli svijet priča, pa to je ludo.

 

Jedan dan "America First" se ori,

Dok se Trump s glupošću bori.

Trgovac olovkom po dlanu piše,

dokle će ići tako, dosta je više.

 

I Trump se pita kako, "ali, neka!"

ni on ne zna što nas sutra čeka.

Nekizarađuju, svi ostali gube,

Trumpovi birači pokazuju zube.

 

Možda opet obeća gromko, na glas,

da će carine Americi donijeti spas.

Ali, tko će na kraju to sve da plati,

to ni sam crni đavo ne može znati.

_______________________

Nađan Dumanić - Aforizmi

On je glava kuće, a ona gazdarica.

Ruke u zraku su podrška ali i predaja.

Neki svoju visinu nažalost mjere alkometrom.

Nekima se ruka pravde sastoji samo od srednjih prstiju.

Razmišljamo različito i po tome smo istomišljenici.

Izgrađena je osoba, samo još da nabavi i građevinsku dozvolu.

Statusni simbol lako postane simbolični status.

I kratki rukavi su dovoljni za brisanje nosa.

Između strujnog, srčanog i moždanog udara uvijek bih odabrao državni udar.

Političari imaju obraz od metra, otuda i naziv licemjerje.

____________________________

NALIČJE TJEDNA  Dražena Jergovića

čuDAn stVOR BOŽINOVIĆ