“Jedan Pirke je morao biti ubiven samo ako se deset ljudi rani.”
Tim se rečima Kristijan Golubović, pretposlednji preživeli iz kultnog dokumentarca “Vidimo se u čitulji”, zavaljen u naslonjač pod teretom nekoliko kilograma zlatnih kajli i krstača priseća zlatne epohe beogradskog asvalta devedesetih i obračuna u bašti kafane Fudbalskog kluba Bežanija, kada je u likvidaciji vođe bežanijskog klana Slaviše Pavića Pirketa kolateralno nastradalo desetero ljudi, uključujući goste namernike, konobaricu i ceo kafanski orkestar: “Jedan Pirke je morao biti ubiven samo ako se deset ljudi rani.”
Na tu, eto, slavnu scenu i čuvenu filmsku repliku penzionisanog gangstera – jedinu zaživelu u srpskom urbanom leksiku koju nije napisao Dušan Kovačević – podsetio me pre neki dan vođa naprednjačkog klana Aleksandar Vučić. Poslednji iz zlatne epohe beogradskog asvalta zavalio se tako u naslonjač pod teretom brige za Srbe i Srbiju, pa na Fejsbuku – u čituljama preživelih – kaže: “Ne isključujem mogućnost da neko od nas bude ubiven.”
Da, pardon, “ubijen”.
Više od dvadeset pet godina, shvatate, uporno ubijaju nesrećnog Vučića, bombarduju ga i raznose u vazduh, streljaju, truju, kamenuju, vešaju i kolju, čekaju ga profesionalni ubice u sačekušama na raskršćima, aerodromima, demonstracijama, vojnim paradama i kafanskim baštama, jure ga bulevarima strane službe, zapadni agenti, arapski teroristi, veterani Udbe, plaćenici opozicije, mangupi iz sopstvenih redova, neoprezni vozači, Albanci, ustaše, mudžahedini, legionari, mafijaši i studenti samoubice – poubijao se evropski ološ da ubije srpskog junaka, koji im se celo to vreme živ klan nedoklan smeje u lice: traži da ga kolje zemunski klan, traži da ga kolje surčinski klan, traži ga kavački klan, traži ga škaljarski klan, a vođa naprednjačkog nedoklana nakon svega “ne isključuje mogućnost da bude klan”!
Da, pardon, “ubijen”.
Prosto me strah i da pomislim šta će da bude kad jednog dana isključi tu mogućnost.
Cela jedna smena CIA-e, na primer, osedela je i dočekala punu starosnu penziju držeći Vučića na nišanu još od maja 1999., kada je tadašnji Miloševićev ministar informisanja u radikalskom glasilu “Velika Srbija” ispričao kako je trebalo da bude ubiven u napadu NATO-saveza. “Iz kabineta Larija Kinga, šoumena američke televizije CNN, tri puta su zvali i insistirali da se iz studija RTS-a uključim u živi program. Trebalo je da tačno u dva sata uspostavimo direktnu satelitsku vezu, iz dela zgrade koji je šest minuta kasnije pogođen! Izgleda da su hteli da imaju živu sliku hica u mene!”
CNN-ova legenda Lari King, šta se zna, prvi je dokumentovani atentator na Aleksandara Vučića, koji sve otada živ bombardovan nedobombardovan umiče interkontinentalnim balističkim projektilima, kasetnim bombama, revolverskim mecima, eksplozivnim napravama, avionima, dronovima, ustaškim kamama, kalašnjikovima, zoljama i snajperima.
A to je bio tek početak.
Masovna ofenziva pokrenuta je kada je postao predsednik Vlade: već jula 2015. godine, recimo, jedva je izbegao smrt u Srebrenici – njegov je privatni kibloid Informer “iz dobro obaveštenih izvora” saznao da je atentat organizovalo “desetak britanskih agenata” i da je “za Vučića bio spreman metak u cevi snajpera!” – a drugi kibloid, Kurir, u oktobru je dojavio kako je isti šiptarski terorist koji je na fudbalskoj utakmici Srbije i Albanije izazvao incident sa dronom, pred revanš u Elbasanu “pripremio za Vučića pištolj i trideset metaka”.
Novembra sledeće godine u blizini Vučićeve kuće u Jajincima kraj Beograda pronađen je ogroman arsenal oružja, uključujući i protutenkovske raketne bacače M80, popularne “zolje”: “Osam ubica čekalo Vučića!” javljali su kibloidi, dodajući da su “ubistvo naručile zapadne službe i mafija, obezbedivši deset miliona evra”, a raport je u onoj slavnoj sceni podneo ministar policije Nebojša Stefanović: “Mi smo povezali neka lica sa nekim prostorima, neka lica sa nekim predmetima, a neka lica povezali smo sa drugim licima koja su bila umešana u takva dela.” Ko je koga sa kim oko čega povezao? “Kada bih vam rekao ko, šta, gde i kako”, odgovorio je ministar, “ja bih ih upozorio šta znamo.”
Ko, šta, gde i kako? Svako, sve, svugde i svakako. Recimo, državni udar. Da, izvinjavam se, srčani. Srčani udar.
Kad je, naime, 2017. Vučić avansovao u predsednika države, uvek pouzdani Informer otkrio je kako je “ambasador jedne skandinavske zemlje na sastanku sa Sašom Jankovićem rekao da bi u avionu tokom puta u inostranstvo Vučića mogao da zadesi srčani udar”. U februaru 2018. isti je kibloid otkrio da je na Vučića planiran atentat i prilikom posete Zagrebu, u aprilu je atentat na Vučića opet spremala uporna britanska tajna služba na čelu sa bivšim šefom MI6 Entonijem Monktonom, a u junu je Alo javio da su se “sa ciljem da fizički uklone predsednika Srbije okupili Ramuš Haradinaj, Sulejman Ugljanin, Đilasova ekipa i ekstremna desnica!”.
Isti list je za vreme demonstracija u novembru 2019. godine javio da se “večeras sprema atentat na predsednika Srbije”, a Informer je doneo “pouzdane informacije da bi mogao da zapuca neko iz mase”. Šta se sprema, bilo je vidljivo i na naslovnici NIN-a sa fotografijom predsednika u obilasku Sajma naoružanja i jednom snajperskom puškom izloženom tačno u pravcu Vučića. “To je namerno urađeno!” svaku je sumnju na Pinku otklonio i sam preživeli predsednik.
U oktobru 2021., recimo, jedan je bivši obaveštajac otkrio da je atentat na Vučića zajedno sa jatacima iz podzemlja organizovala i posrnula državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović, a premijerka Ana Brnabić pojasnila je kako su atentat planirali prilikom otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji: “Hteli su da ga ubiju i pre, tokom i posle otkrivanja spomenika.” Kako “pre, tokom i posle”, crna Ana, kako živ čovek može da bude ubiven tri puta? Može, kako ne može, može Vučić da bude ubiven i tri i tri hiljade trista trideset tri puta, ali svako svoje mučko ubistvo on je volšebno preživeo. Kao i ono januara 2022. godine, kad je ministar policije Aleksandar Vulin “od Interpola dobio informaciju da međunarodna kriminalna skupina na čelu sa vođom ‘kavačkog klana’ Radojem Zvicerom planira atentat na predsednika Vučića“.
“Ja da bežim iz zemlje? Čega da se uplašim? Smrti? Pa ja sam spreman na to od prvog dana!” urlao je Vučić živ biven neubiven u studiju TV Prva. “Ako mene ubiju, iza mene ostaje moj brat Andrej“, objasnio je nekoliko dana kasnije pred saradnicima. “Ako ubiju moga brata, ostaje moj sin Danilo. Ako ubiju moga sina, ostaje moja ćerka Milica. Ako ubiju i nju, moju ćerku, ostaje moj sin Vukan. I grobovi naši boriće se protiv ustaša!”
Srećom pa nije bilo potrebe da se mobilizuje i porodična grobnica Vučićevih. Predsednik je tako avgusta 2024. obavestio naciju da je atentat na njega “preko svojih slugu planirao i tajkun Dragan Šolak“, a mesec dana kasnije Milorad Dodik je obznanio da su srpske obavještajne agencije otkrile kako je ubistvo Vučića planirala i tajna policija BiH. Ovoga aprila, samo poslednji primer, tehnički premijer Miloš Vučević upozorio je da Vučićevo ubistvo preko društvene mreže X planira i izvesni Zoran Đajić. “Neće im proći! Nećemo dozvoliti da se u Srbiji preti ubistvima! Takva je bila njihova Srbija, zaglavljena u kriminalu, nasilju i siromaštvu!” urlao je Vučević.
Sve u svemu, kako vidimo, Aleksandar Vučić je preživeo više atentata nego sam Fidel Kastro. Šest stotina trideset četiri? Pih. Šest stotina atentata srpski predsednik preživi dok spava. Kad, dabome, uopšte spava. Srpske tajne službe, policija i pravosuđe – šta dalje da pričam – toliko su zauzeti oko obezbeđenja predsednika Vučića da u svih dvadeset pet godina nisu uspeli da uhapse i osude nijednog jedinog atentatora. Eno i prevejani Lari King pre tri-četiri godine umro na slobodi.
Četvrt veka fijuču tako meci nad Vučićevom glavom, padaju oko njega balistički projektili, gruvaju “zolje”, sevaju noževi, štekću mitraljezi, cvrkuću snajperi, šapuću prigušivači, kao pokošeni padaju gosti namernici, konobarice, orkestri i pune kafane, padaju mostovi, sajamske hale i kompletni beogradski kvartovi – u Novom Sadu, recimo, pala cela železnička nadstrešnica – i na kraju filma, videćete, u celoj Srbiji “zaglavljenoj u kriminalu, nasilju i siromaštvu” neokrznut će ostati samo vođa naprednjačkog nedoklana, promašeni čovek Aleksandar Vučić Pirke. Pa šeretski zaključiti: “Ne isključujem mogućnost da neko od nas bude ubijen.”
Rekao bi onaj iz filma: “Jedan Pirke je morao biti ubiven samo ako se šest i po miliona ljudi rani.”
